понедељак, 23. јануар 2017.

Top 12 motivacionih citata Henrija Forda

Henri Ford, čuveni tvorac Ford imperije, važi za jednog od najvrednijih i najposvećenijih preduzetnika svog vremena. Uvek je vredno radio i verovao u svoj uspeh. Čak i kada je potrošio novac prvobitnih investitora, bez proizvedenog automobila. Kasnije, kada je tvrdoglavo odbijao da uvede novine u svoj čuveni Model T i opet se našao na granici propasti, njegov stav, spremnost da se izbori sa situacijom i velika želja za napretkom su mu pomogli da nakon svakog neuspeha napravi još veći uspeh.

U nastavku možete pročitati top 12 motivacionih citata Henrija Forda:

„Poslodavac ne daje platu, on je samo isplaćuje… Platu daje kupac!“

„Svako ko prestane učiti je star, bilo da ima dvadeset ili osamdeset godina.“

„Mislite li da možete – ili ako mislite da ne možete – u pravu ste!“

„Kvalitet znači nešto uraditi dobro kada te nitko ne gleda.“

„Neuspeh može biti prilika za novi početak, ovaj put puno pametniji.“

„Čak i greška može biti potrebna da bi se ostvarilo vredno postignuće.“

„Prepreke su one strašne stvari koje možete videti samo kada maknete pogled sa cilja.“

„Ne postoji osoba koja nije sposobna da uradi više od onoga što misli da može.“

„Pre svakog minuta delovanja, potreban je sat razmišljanja.“

„Učiniti više za svet nego što svet čini za vas – to je uspeh.”

„Preko noći postaje slavan samo onaj ko je danima neumorno radio.“

„Pre svega, priprema je tajna uspeha.“



недеља, 16. октобар 2016.

Biblioteka modernog menadžera – Životinjska farma


Iako na prvi pogled možda i nije jasan razlog, ova knjiga predstavlja neophodno štivo svakog, ozbiljnog, modernog menadžera. Orvelovo remek delo koje naizgled opisuje samostalni život životinja na jednoj farmi sadrži apsolutno sve profile ličnosti kao i tendencije ljudskih grupa, sročene u scenario koji će zadesiti svaku organizaciju ukoliko ne prepozna obrasce i ne pokuša da predupredi individualne tendencije za prigrabljivanje moći. Knjiga pokušava da dokaže nedostatke jednakog društva i neophodnost transparentnosti u svemu što se radi. Takođe, Životinjska farma skreće pažnju na opasnost (i kratkoročnost) kolektivnog pamćenja, kao i na snagu propagande.


”Sve životinje su jednake…”


Posmatrajmo formiranje nekog tima, grupe ili startup organizacije:

Prvih nekoliko meseci je odlično, ali kao u svakom sistemu, izdvaja se neko i postepeno počne da se penje. Što se više penje, sve se više menja. Ostali to pripisuju umoru, velikim obavezama i odgovornosti koju položaj nosi sa sobom. Vremenom, menjaju se i pravila na osnovu kojih pomenuta grupa funkcioniše. Javno ili potajno uvode se promene koje odgovaraju jednoj grupi, a na štetu su većine….

”Sve životinje su jednake, ali su neke životinje jednakije od drugih.”



Zanimljivo je da svaka grupa ljudi koja funkcioniše dovoljno dugo na kraju formira svog Napoleona (željan moći), Skvilera (pliva u mutnom), Boksera (”Radiću više!”) i Bendžamina (dovoljno je dugo tu da je već video sve).



Ukoliko do sada niste to uradili, obavezno pročitajte ovo delo. Nemojte samo da zaboravite - svaka sličnost sa osobama iz vašeg okruženja je sasvim slučajna, ali ništa manje zastrašujuća.





Životinjsku farmu, na engleskom jeziku, možete preuzeti pomoću sledećeg linka:



недеља, 11. септембар 2016.

Henri Lorens Gant

Henri Lorens Gant (20. 05. 1861 — 23. 11. 1919) najpoznatiji po razvoju Gantovog dijagrama, bio je američki mašinski inženjer i konsultant za organizacije.

Napisao je nekoliko stotina radova, objavio je tri knjige, a bio je i predavač na nekoliko univerziteta i fakulteta. Njegov doprinos razvoju menadžmenta i projektnog menadžmenta ogleda se u unapređenju motivacije zaposlenih na bazi usavršavanja sistema kompenzacija.

Gant se zalagao za rangiranje radnika, tj. javno objavljivanje učinka svakog pojedinačnog radnika na posebnim grafikonima. Pozitivni pomaci u produktivnosti rada beleženi su crnim kvadratićima, a negativni crvenim. Iz te ideje su 1910. razvijeni tzv. „gantogrami“ (Gantovi dijagrami, engl. Gantt chart), vizuelna pomagala za grafički prikaz rasporeda zadataka i dinamiku obavljana posla, koji pritom daju uvid u troškove i potrebu za reorganizacijom i reprogramiranjem.

Gantogrami su u početku imali veliki značaj za projektne menadžere u brodogradnji, mostogradnji, avio-industriji i sl.


U kasnijim godinama Henri Gant je svoja interesovanja usmerio ka liderstvu i organizaciji. Smatrao je da liderstvo mora biti zasnovano na činjenicama i sposobnostima, a ne umišljenosti ili favorizovanju.


Gantogrami su i danas neprikosnoveni alati svakog projektnog menadžera, bez obzira da li on posluje u oblasti digiralnog marketinga ili upravlja portfoliom međunarodne koorporacije.


субота, 06. август 2016.

POSLOVNI CITATI KOJE SVAKI MENADŽER TREBA DA ZNA

Kad ti se stvari čine nejasnima - stani." 
P. Drucker

---

Neuspeh može biti prilika za novi početak, ovaj put puno pametniji."  
Henry Ford

---


---

Kada zaposlite ljude koji su pametniji od vas, dokazali ste da ste pametniji od njih." 
R. H. Grant

---

Ko priznaje svoje neznanje, pokazuje ga jedanput, ko ga skriva, pokazuje ga više puta." 
Japanska poslovica

---

Problem upravljanja kvalitetom ne proizlazi iz onoga što ljudi ne znaju, već iz onoga što misle da znaju." 
Philip B. Crosby

---


---

Nijedan uspešan čovek nikad se nije požalio na nedostatak prilika." 
R. W. Emerson

---

Prepoznajte veliko dok je još malo."
Sun Tzu

---

Posao koji ne daruje ništa sem novca je najgora vrsta posla."
Henry Ford


---


---

Gram akcije je vredniji od tone teorije!" 
Fridrih Engels

---

Šampioni igraju sve dok ne pobede.” 
Bili Džin King  


---


четвртак, 12. мај 2016.

Temelji naučnog menadžmenta - 4 Principa Frederika Tejlora



Frederik Tejlor otac naučnog menadžmenta, prvi menadžer i vizionar koji je svojim eksperimentima i definisanjem radnih normi doveo do drastičnog povećanja produktivnosti u svojim pogonima, a samim tim i do većeg pritiska na radnike. Lenjin je svojevremeno ovu Tejlorovu koncepciju poslovanja nazvao „naučnim ceđenjem znoja radnika“. 

U svojoj vanvremenskoj knjizi – Principi naučnog menadžmenta, Tejlor je kreirao 4 principa na kojima je zasnovao naučni menadžment.


Tejlorovi principi naučnog menadžmenta:


  1. Kontinualni razvoj nauke o menadžmentu, kao skupa znanja koji će pomoći da se naučno definišu najbolje metode za obavljanje definisanog posla.
  2. Naučno definisana selekcija i obuka radnika, kako bi se postigla saglasnost između karakteristika tj. zahteva posla i sposobnosti radnika, sa ciljem izbegavanja amaterskog samoobučavanja radnika.
  3. Konstantna komunikacija između radnika i rukovodilaca, kako bi i jedni i drugi razumeli probleme sa kojima se suočavaju u procesu izvršenja radnih aktivnosti.
  4. Uspostavljanje bliske saradnje radnika i nadređenih, sa krajnjim ciljem stvaranja klime obostrane zainteresovanosti za veću efikasnost. Radnici i rukovodstvo kao članovi iste organizacije - imaju podjednaku važnost.