понедељак, 26. октобар 2015.

Etički pristup Henrija Forda.

Etički odnos prema svojim kupcima i korisnicima nije neka vrsta procesa, za koji je potrebno određeno vreme da bi se on razvio, a Henri Ford je bio za maksimalno stvaranje dobrog etičkog odnosa prema kupcima njegovih automobila. Kupovinom njegovih automobila, on je smatrao da su svi novi kupci postali deo njegove poslovne porodice, te se prema njima mora odnositi sa velikim poštovanjem i pažnjom. Smatrao je to korektnim odnosom, koji se neguje od onog trenutka kada kupac odveze kupljeni automobil iz njegove prodavnice. O tome Henri Ford u svojim zabeleškama kaže:

Kupac automobila je bio presrećan, ako bi i njegov serviser bio
u kontaktu s njim. Međutim, ako bi serviser ili majstorska radionica za
popravke, bila udaljena, nastao je problem. Ali, najveći problem je bio
onda ako serviser nije imao rezervnih delova, ili nije imao smisla za 
inicijativu i znanje o automobilima. Zbog toga sam lično preduzeo sve 
mere da na tom planu stanja stvari stvorimo povoljnu klimu. 
Da bih to uspeo morao sam iz firme udaljiti nekolicinu gramzivih ljudi, 
u kojima je žeđ za ćarom pretila da upropasti i trud kvalitetnih kadrova.

Henri Ford je proučavao ponašanja ljudi, ne samo u svojoj firmi, već i u ostalim firmama različitih profesija. Primetio je da ljude obara polusan rutinskog obavljanja poslova, da zanatlije nerado primaju novine u svome poslovanju. Sećao se jednog ispitivanja,u kojem se težilo da se preko posmatranja radnika, utvrdi stepen nekorisnih pokreta. Ispitivanja su išla mukotrpno, jer su sami radnici pružali tim ispitivanjima otpor.

Ford je uvideo još jednu zanimljivu činjenicu. Nisu samo pružali otpor novinama i promenama sami radnici, već su i velike kuće krenule u propast, baš zbog toga što njihovi stratezi nisu hteli da uvedu novine i krenu ka promenama koje su neminovnost. Ne. Oni su i dalje hteli ostati u svojim brazdama koje su izorane dugogodišnjim navikama, što su već postale kontraproduktivne na svim nivoima.


U svojim beleškama Henri Ford je u vezi sa tim zapisao:

Sve sam to shvatao i nisam sedeo skrštenih ruku. Međutim, pre
nego se maksimalno dam u dobro proučavanje budućeg mog odnosa 
prema tržištu, morao sam još obaviti dosta stvari vezano za motor sa četiri
cilindra na kojem sam puno počeo raditi. Nastavio sam aktivan rad na
dvoje mojih kola predviđenih za predstojeće trke. Nisam dozvolio da
posao prekidam. Danju sam radio, a noću razmišljao i sanjao buduće
inovacije. Razmišljao sam o poslovima koje rade neki ljudi (činovnici,
pomoćnici). Oni su mogli da odrade svoje kancelarijske poslove ili neke
druge, odu kući i do sutra ne razmišljaju o poslovima. Ja sam bio
drugačijeg karaktera. Kao prvo, tako ne bih mogao, i drugo ne bih nikad
mogao biti u podređenom položaju, gde mi drugi naređuju šta da radim i
ništa više. U redu, postoje određene osobe, koje su srećne što mogu raditi
najamničke poslove, i ništa drugo ih ne zanima. Ali, ako čovek hoće da se
pomeri u promenama i da poboljša svoj život, on mora da razmišlja i u
takvim podređenim situacijama, kako da svoj posao poboljša, da mu
krenu neke malene ideje... Za velike uspehe se mora imati više 
sposobnosti razmišljanja i racionalnog rada. Ne kažem da svaki čovek 
ima u sebi takve snage, niti mu dozvoljava niz okolnosti. Ali, ja razmišljam 
stvarima koje su sasvim jasne: jedna mašina od desetak konjskih snaga,
svakako će manje povući nego mašina od dvadeset konja. Takođe je
veoma važan faktor u odnosu između odmora i rada. Mnoge stvari sam
analizirao i došao do saznanja kada su poslovi u pitanju:

1. Finansije u poslovima su stavljene iznad rada, što je veoma
pogrešno, jer se time ubija svaki plodonosan čovekov rad.
2. Misliti na novac na prvom mestu, a ne na proizvodnju, takođe
je totalno pogrešno, jer se time izazivaju veće nesreće i povrede na poslu.
3. Da je otvoren put svakome ko svoj posao zna raditi najbolje.




Нема коментара:

Постави коментар