недеља, 11. октобар 2015.

Frederik Tejlor


Frederik Tejlor 
(Frederick Winslow Taylor)  
20.03.1856. - 21.03.1915.

Frederik Tejlor je bio američki inženjer mehanike koji je uspeo u svom cilju da unapredi industrijsku efikasnost i uvede naučne metode u proces rada. Smatra se ocem naučnog menadžmenta.

Ubrzo po zaposlenju upisao se u školu i za relativno kratko vreme postao inženjer. Svoja iskustva i saznanja je, u najvećoj meri, stekao kompanijama Midvel Steel i Bethlehem Steel, koje će biti u fokusu njegovih eksperimenata „studija vremena“ i „studija pokreta“.
Tejlor je nastojao da menadžment od prakse transformiše u nauku, bazirajući ga na naučnim principima umesto na odokativnim procenama (rule of thumb) koje su u tom periodu bile praktikovane. 

Koristeći se eksperimentima koje je sam osmišljavao, pokušao je da utvrdi koliko stvarno radnik može da uradi u toku jednog radnog dana. On i njegov tim su otpočeli svoje eksperimente (koji će trajati narednih 26 godina) nudeći duplu dnevnicu radnicima, uz pretnju da neće biti plaćeni ukoliko se primeti zabušavanje. Štopericom su merili vreme koje je potrebno da se završi jedan proizvod. Beleška koju je Tejlor zapisao u svom dnevniku, navodi da je 1883. godine primetio ''... da bi bilo jednostavnije meriti svaki element (posla)''. Nakon toga je bilo lako utvrditi vreme koje je potrebno za završetak jednog proizvoda, a sa izračunatim vremenima za svaki pojedinačan element posla, poslovođa biva motivisan da ih proučava i da u njima traži prostor za unapređenje. Što više se posao posmatra sa strane, kao određena operacija, sve više postaje jasno koje aktivnosti su suvišne ili nepraktične.

Na osnovu rezultata svojih studija, Tejlor je bio u stanju da razloži svaki proces na aktivnosti  i da formuliše najkraći i najbolji metod obavljanja pojedinačne aktivnosti. Na taj način je bilo moguće utvrditi normu (koliko najproduktivniji radnik može da proizvede u tom periodu). Sistem diferenciranih nadnica je bio osnova nagrađivanja radnika. Osnovu diferenciranja je činila produktivnost. Rast nadnica kao posledica rasta produktivnosti nije u konfliktu sa interesima vlasnika, pošto su radne norme korektno definisane.

Među prvim radnicima na kojima su vršeni eksperimenti „studija vremena“ su bili proizvođači točkova za vozove. Oni su bili plaćeni po jednom završenom točku. Nakon što je Tejlor završio svoje eksperimente u njihovom pogonu, njihov način proizvodnje je bio promenjen. Nije posmatran kao proizvodnja točka, već se sastojao iz više manjih aktivnosti i pokreta. 

‘‘Teško je pronaći dobrog radnika koji ne posvećuje značajnu količinu vremena usavršavanju najsporijeg tempa rada, uporedo ubeđujući poslodavca da radi veoma dobrim tempom.’’

Ovaj Tejlorov citat veoma lepo ilustruje njegovu percepciju o psihologiji radnika i o produktinosti u fabrikama i radionicama tog perioda uopšteno. Radnik koji je ovekovečen pod nazivom ''Schmidt'' je umesto inicijalnih 14t  utovarenog gvožđa, primenom Tejlorovih metoda dostigao dnevnu normu od 52,2t gvožđa. Uprkos tome, Tejlorovi rezultati nisu uvek bili podjednako uspešni. 
Vremenom je primećeno da uprkos postojanju jednog, najboljeg, načina da se sprovede određena aktivnost i proizvede određen proizvod, radnici nisu bili voljni da odustanu od svojih starih metoda. Tejlor je rešio da otkrije pravi vid motivacije koji bi rešio pomenuti problem. Logično rešenje je bilo plaćati radnije više, ali koliko?
U novoj seriji eksperimenata, radnicima je nuđeno povećanje plate od 15 procenata ukoliko striktno slede uputstva Tejlora i njegovog tima. Takođe su oformljene grupe sa povećanjima plate od 20, 25, 30, 35 procenata. Rezultat je bio jasan, plata koja minimalno nadomešćuje odbojnost radnika prema novim, produktivnijim metodama. Ukoliko se radi na njegov način, brzinom koju je on definisao primenom njegovih metoda, radnicima je pokazano da se produktivnost povećava, samim tim i profit, a kao krajnji rezultat i njihove plate rastu. Sve što je bilo potrebno, jeste da radnici odustanu od starih obrazaca rada. 

Iako je sada već uspešno sprovodio rezultate svojih eksperimenata u delo i povećao produktivnost mnogih fabrika i radionica, o Tejloru se i dalje malo znalo van krugova u kojima se kretao. To se promenilo 1910. godine kada je grupa železničkih radnika zatražila povećanje vozarina, a tadašnji sud je to povećanje odbio sa komentarom da su mogli spasiti daleko više nego milione dolara koje su tražili,  prihvatanjem metoda efikasnosti koje je u Filadelfiji razvio genije po imenu Frederik Tejlor. Nakon toga, njegovo ime su svi znali.

Nedugo zatim, sindikati radnika su pokrenuli opšti štrajk protiv primene Tejlorovih metoda, smatrajući da je Tejlorov metod iskazuje nemar ka zdravlju radnika i nipodaštava ga. Kongresni komitet je mesecima zasedao, a Tejlor je mukotrpno i pristrasno ispitivan u četri navrata. Ovaj postupak je fizički i psihički iscrpeo Tejlora koji je preminuo tri godine kasnije, usled upale pluća. 


Na njegovom nadgrobnom spomeniku stoji natpis: OTAC NAUČNOG MENADŽMENTA.

 

                   





Нема коментара:

Постави коментар