уторак, 24. новембар 2015.

Vilijam Edvards Deming (W.Edwards Deming)




Vilijam Edvards Deming 
(14.10.1900. - 20.12.1993.)

 Vilijam Edvards Deming je bio američki statističar, profesor, autor i konsultant. Iako poznat po svom radu u SAD, posebno je postao poznat po svom radu u Japanu gde je od 1950. pa na dalje podučavao top menadžere kako da unaprede dizajn, kvalitet proizvoda, prodaju putem različitih metoda, uključujući primenu statističkih metoda kao što su analiza odstupanja i hipotetičko testiranje.

Autor je dva dela: „Izlaz iz krize“ i „Nova ekonomija za industriju, vladu, obrazovanje“ koja uključuje njegov sistem Potpunog sagledavanja i 14 tačaka za menadžment.

Deming je odbio da primi nagradu za svoj rad od strane Japana, pa je ustanovljena „Demingova nagrada“, decembra 1950.godine, kako bi mu se odužili za njegovo ukazano prijateljstvo i naklonost. Demingova nagrada je, direktno ili indirektno, imala veliki uticaj na razvoj kontrole kvaliteta i kvalitet upravljanja u Japanu.

I pored velikog uspeha i priznanja u Japanu, u svojoj zemlji je bio prilično anoniman. 1980.godine, predstavljen je putem jednog dokumentarnog filma, nazvanog „Ako Japan može, zašto ne možemo mi?“, o porastu industrijskog nadmetanja između SAD i Japana. Kao rezultat emitovanja filma, zahtev za njegovima uslugama drastično je porastao, pa je nastavio da pruža konsultantske usluge širom sveta.

Ford Motor Kompanija je bila jedna od prvih amričkih korporacija koja je tražila Demingovu pomoć. Godine 1981. Ford je angažovao Deminga kao pomoć za uvođenje sistema kvaliteta. Fordova prodaja je opadala. Između 1979. i 1982.godine Ford je imao 3 milijarde dolara gubitaka. Deming je ispitao kulturu kompanije i način na koji je menadžment funkcionisao. Na Fordovo iznenađenje, Deming nije govorio o kvalitetu već o sistemu upravljanja u Fordu. Rekao je Fordu da su aktivnosti menadžmenta bile odgovorne za 85% svih problema vezanih za razvoj i unapređenje proizvodnje boljih automobila. Nakon 1982.godine, Ford je izašao na tržište sa profitabilnom linijom automobila, Linija Taurus-Sable. Donald Petersen, tadašnji predsednik Upravnog Odbora Forda, je izjavio: „Idemo ka izgradnji kulture sistema kvaliteta u Fordu, i mnoge promene koje su preduzete imaju svoje korene u učenju Dr.Deminga“. Do 1986.godine, Ford je postao najprofitabilnija Američka automobilska kompanija. Prvi put posle 1920.godine, dostigli su visinu profita svog večitog rivala, General Motorsa. Ford je predvodio Američku auto industriju ka prosperitetu. Kontinuitet Fordovog uspeha, u toku narednih godina, dokazao je da uspeh nije bio slučajan već trajna posledica sprovedenih reformi.

Tokom svoje karijere, Deming je dobio mnoge akademske i druge nagrade. 1987.godine je dobio Nacionalnu medalju za Tehnologiju: „Za njegovu promociju statističke metodologije, za njegovu teriju uzorka i za zalaganje u korporacijama i zemljama za razvoj opšte menadžemnt filozofije, koja je rezultirala poboljšanjem kvaliteta proizvoda.“

1993.godine, Deming je izdao svoju poslednju knjigu „Nova ekonomija za industriju, vladu i obrazovanje.“



уторак, 17. новембар 2015.

субота, 14. новембар 2015.

Kako je Coca-Cola postala poznata?

U svetu marketinga, kupon je predstavljen kao karta ili dokument koji može biti kupljen za finansijski popust ili popust prilikom kupovine proizvoda. Svima je poznat koncept kupona, a opet malo ko zna da je kupon kao vid pružanja popusta u stvari i glavni faktor uspeha multinacionalne kompanije Coca-Cola.

Naime, 1886. godine Coca-Cola je bila mala, suštinski beznačajna kompanija za proizvodnju sokova. Korišćenjem inovativne tehnike reklamiranja, usledila je transformacija koja je dovela kompaniju Coca-Cola do globalnih razmera. Ključ njihovog uspeha je genijalan marketinški plan koji je podrazumevao da svi zaposleni u kompaniji kao i sam sistem prodaje kompanije, distribuiraju na tržište kupone za besplatan Coca-Cola napitak. Kuponi su slati potencijalnim kupcima i objavljivani u časopisima kao isečci, a kompanija je (slanjem besplatnog sirupa u fabrike) pokrivala troškove besplatnih pića.

Procenjuje se da je u periodu između 1894. godine i 1913. godine, prosečno, jedan od devet Amerikanaca dobio i iskoristilo svoj kupon, ostvarujući u zbiru 8 500 000 besplatnih pića. Od 1895. godine, Coca-Cola se zvanično služila u svim saveznim državama SAD.

Nastavak priče smo sigurni da znate.

понедељак, 09. новембар 2015.

LEAN, SIX SIGMA, LEAN SIX SIGMA



Upoznajte se sa modernim i kompleksnim konceptima LEAN i SIX SIGMA, kao i LEAN SIX SIGMA kroz tri kratka, koncizna i veoma informativna video klipa:


What is Six Sigma ?



What is LEAN production?




What is Lean Six Sigma?

Unapređenje kvaliteta

Predstavljamo Vam jedan zanimljiv grafički  prikaz  unapređenja kvaliteta u organizacijama.


среда, 04. новембар 2015.

Industrijsko nasleđe

U centralnoj Srbiji materijalnih tragova industrije ima tek od polovine XIX, a u Vojvodini od XVIII veka (prehrambena industrija, melioracioni sistemi, saobraćajna mreža). U Srbiji, s obzirom da je čitav XIX vek provela u borbi za nezavisnost, početak industrije vezan je za državna preduzeća koja proizvode naoružanje i municiju – barutana u Stragarima iz 1806. godine, topolivnica u Beogradu iz 1808, livnica u Kragujevcu 1836. godine od koje je petnaestak godina kasnije nastao veliki vojni Arsenal. Čak su i male radionice za izradu kože i čoje bile u službi vojske.


Zakon o pomaganju domaće industrije iz 1873. godine, izgradnja železničke mreže, stručna radna snaga, poreske i carinske olakšice, ulaganje stranog i domaćeg kapitala i liberalnija spoljna ekonomska politika rezultirali su zamahom industrije u Srbiji tokom poslednje četvrtine XIX veka. Nekoliko je beogradskih fabrika tada uvelo savremene mašinske pogone: fabrike D.M. Đorića, K.M. Šonda, M. Munka, R. Gođevca, J. Barlovca, i dve parne strugare. Brži razvoj industrije je bio tokom prve decenije prošlog veka, da bi tokom Prvog svetskog rata veliki deo objekata bio oštećen i uništen: prema popisu Austrijanaca iz 1916. godine, od Drine do Velike Morave bilo je samo 112 preduzeća od kojih je polovina nesposobna za rad. Posle rata ostalo ih je samo 70.
Između dva rata, konkretno 1930. godine, u beogradsku industriju je investirano oko 500 miliona dinara, a u 170 industrijskih preduzeća bilo je zaposleno oko 14.000 ljudi. U visokotehnološku industriju ulagan je i strani kapital: u fabrici avionskih motora "Sv.Vlajković i komp." u Rakovici uložen je kapital češke firme "Walter", francuska firma "Gnome et Rhone" imala je većinsko vlasništvo u Industriji motora u Rakovici. Popisom industrijskih preduzeća iz 1938. godine vidimo da je tokom prethodnih deset godina znatno porastao broj tekstilnih, metaloprerađivačkih i hemijskih preduzeća.

Kao i svuda u svetu, kada je reč u industrijskoj baštini, centralno mesto i kod nas zauzima Muzej nauke i tehnike, jedan od naših najmlađih muzeja. U svetu ovakvi muzeji postoje još od polovine prošlog veka. Jedan od najstarijih muzeja tehnike postoji u Bostonu, SAD, još od 1864. godine, a u Evropi su najpoznatiji su The Science Museum u Londonu i Deutsches Museum u Minhenu. Kod nas Muzej nauke tehnike osnovan je na inicijativu Srpske akademije nauka i umetnosti 1989. godine, a tek 2005. godine dobio i svoj odgovarajući prostor, zgradu Stare termoelektrane u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu. Godine 2007. čuveni svetski arhitekta Boris Podreka načinio je plan rekonstrukcije zapuštene zgrade elektrane i njeno pretvaranje u muzejski prostor, ali se od Podrekinog projekta u međuvremenu odustalo, zbog nedostatka sredstava. Ipak, nedavno je unutrašnjost zgrade renovirana i na izlagačkom prostoru većem od 2500 kvadratnih metara otvorena prva postavka Muzeja.
U Galeriji, koja se nalazi u zgradi elektrane, predstavljeno je više od 400 predmeta iz 25 zbirki koji su organizovani u četiri celine (Točak–mašina–motor, Komunikacija, Čovek i tehnika, i Mera i broj). Otvoreni depo sa oko 300 eksponata se nalazi u pomoćnoj zgradi gde su nekada bile radionice električne centrale, a u njemu su rekonstruisani ambijenti gradskog stanovanja u Srbiji pre elektrifikacije, kao i jedne stare štamparije.


Industrijsko nasleđe se definiše kao interdisciplinarni metod proučavanja materijalnih i nematerijalnih svedočanstava, dokumenata, artefakata, objekata, naselja, i ostalog što je stvoreno radi ili delovanjem industrijskih procesa. "Čine ga zgrade i mašine, radionice, pogoni i fabrike, rudnici i mesta za preradu rude, stovarišta i skladišta, mesta gde se energija proizvodi, prenosi i koristi, saobraćaj i sva prateća infrastruktura, pa čak i mesta namenjena društvenim aktivnostima povezanim sa industrijom, poput stambenih ili obrazovanih", piše u knjizi Industrijsko nasleđe Beograda Rifata Kulenovića, jednoj od prvih knjiga ove vrste kod nas, koju je nedavno objavio Muzej nauke i tehnike.