среда, 04. новембар 2015.

Industrijsko nasleđe

U centralnoj Srbiji materijalnih tragova industrije ima tek od polovine XIX, a u Vojvodini od XVIII veka (prehrambena industrija, melioracioni sistemi, saobraćajna mreža). U Srbiji, s obzirom da je čitav XIX vek provela u borbi za nezavisnost, početak industrije vezan je za državna preduzeća koja proizvode naoružanje i municiju – barutana u Stragarima iz 1806. godine, topolivnica u Beogradu iz 1808, livnica u Kragujevcu 1836. godine od koje je petnaestak godina kasnije nastao veliki vojni Arsenal. Čak su i male radionice za izradu kože i čoje bile u službi vojske.


Zakon o pomaganju domaće industrije iz 1873. godine, izgradnja železničke mreže, stručna radna snaga, poreske i carinske olakšice, ulaganje stranog i domaćeg kapitala i liberalnija spoljna ekonomska politika rezultirali su zamahom industrije u Srbiji tokom poslednje četvrtine XIX veka. Nekoliko je beogradskih fabrika tada uvelo savremene mašinske pogone: fabrike D.M. Đorića, K.M. Šonda, M. Munka, R. Gođevca, J. Barlovca, i dve parne strugare. Brži razvoj industrije je bio tokom prve decenije prošlog veka, da bi tokom Prvog svetskog rata veliki deo objekata bio oštećen i uništen: prema popisu Austrijanaca iz 1916. godine, od Drine do Velike Morave bilo je samo 112 preduzeća od kojih je polovina nesposobna za rad. Posle rata ostalo ih je samo 70.
Između dva rata, konkretno 1930. godine, u beogradsku industriju je investirano oko 500 miliona dinara, a u 170 industrijskih preduzeća bilo je zaposleno oko 14.000 ljudi. U visokotehnološku industriju ulagan je i strani kapital: u fabrici avionskih motora "Sv.Vlajković i komp." u Rakovici uložen je kapital češke firme "Walter", francuska firma "Gnome et Rhone" imala je većinsko vlasništvo u Industriji motora u Rakovici. Popisom industrijskih preduzeća iz 1938. godine vidimo da je tokom prethodnih deset godina znatno porastao broj tekstilnih, metaloprerađivačkih i hemijskih preduzeća.

Kao i svuda u svetu, kada je reč u industrijskoj baštini, centralno mesto i kod nas zauzima Muzej nauke i tehnike, jedan od naših najmlađih muzeja. U svetu ovakvi muzeji postoje još od polovine prošlog veka. Jedan od najstarijih muzeja tehnike postoji u Bostonu, SAD, još od 1864. godine, a u Evropi su najpoznatiji su The Science Museum u Londonu i Deutsches Museum u Minhenu. Kod nas Muzej nauke tehnike osnovan je na inicijativu Srpske akademije nauka i umetnosti 1989. godine, a tek 2005. godine dobio i svoj odgovarajući prostor, zgradu Stare termoelektrane u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu. Godine 2007. čuveni svetski arhitekta Boris Podreka načinio je plan rekonstrukcije zapuštene zgrade elektrane i njeno pretvaranje u muzejski prostor, ali se od Podrekinog projekta u međuvremenu odustalo, zbog nedostatka sredstava. Ipak, nedavno je unutrašnjost zgrade renovirana i na izlagačkom prostoru većem od 2500 kvadratnih metara otvorena prva postavka Muzeja.
U Galeriji, koja se nalazi u zgradi elektrane, predstavljeno je više od 400 predmeta iz 25 zbirki koji su organizovani u četiri celine (Točak–mašina–motor, Komunikacija, Čovek i tehnika, i Mera i broj). Otvoreni depo sa oko 300 eksponata se nalazi u pomoćnoj zgradi gde su nekada bile radionice električne centrale, a u njemu su rekonstruisani ambijenti gradskog stanovanja u Srbiji pre elektrifikacije, kao i jedne stare štamparije.


Industrijsko nasleđe se definiše kao interdisciplinarni metod proučavanja materijalnih i nematerijalnih svedočanstava, dokumenata, artefakata, objekata, naselja, i ostalog što je stvoreno radi ili delovanjem industrijskih procesa. "Čine ga zgrade i mašine, radionice, pogoni i fabrike, rudnici i mesta za preradu rude, stovarišta i skladišta, mesta gde se energija proizvodi, prenosi i koristi, saobraćaj i sva prateća infrastruktura, pa čak i mesta namenjena društvenim aktivnostima povezanim sa industrijom, poput stambenih ili obrazovanih", piše u knjizi Industrijsko nasleđe Beograda Rifata Kulenovića, jednoj od prvih knjiga ove vrste kod nas, koju je nedavno objavio Muzej nauke i tehnike.

Нема коментара:

Постави коментар