субота, 20. фебруар 2016.

Citat -> Bendžamin Frenklin


Filip B. Krozbi

Philip Crosby

(1926 - 2001) 

 

Godine 1979. - definiše novi koncept kvaliteta kao poslednju šansu za ‚‚postizanje konkurentnosti i ostvarenje profita,na izuzetno pošten način''.

Poznat je po razradi koncepta nulte greške (Zero Defect), dok je radio kao menadžer kvaliteta u korporaciji Martin Marietta Corporation. Krozbi je smatrao da nula greške motivišu serijske radnike da proizvode savršene proizvode.


Osnove njegovog učenja su sadržane u sledećem konceptu:
  1. Kvalitet se definiše kao usklađenost sa zahtevima, a ne kao dobar ili loš?
  2. Sistem za postizanje kvaliteta je prevencija, a ne ocena.
  3. Standardna performansa jeste nula defekt, a ne ‚‚da je to dovoljno blizu”.
  4. Mera kvaliteta je cena neusaglašenosti, a ne indeksi kvaliteta. 

Valter Šuhart

Valter Šuhart - inženjer, naučnik i filozof

(1891-1967)

 

 Prevashodno se bavio problematikom obuhvaćene varijacije otpadaka i škarta u procesu proizvodnje. Šuhart je osmislio originalnu verziju statističke kontrole kvaliteta za serijsku proizvodnju složenih centralnih telefonskih stanica i telefonskih aparata.

U 20-tim godinama prošlog veka dr Šuhart razvija primenu statističkih metoga u cilju održavanja kvaliteta proizvodnje. Istovremeno je radio i na razvoju prvih modernih kontrolnih karata, dokazujući da varijacije u proizvodnji imaju svoj direktan odraz na varijacije izlaznog proizvoda. Radio je na razvoju kontrolnog dijagrama. Kontrolni limit na kontrolnom dijagramu predstavlja smernicu za sprovođenje procesa kako bi se izvršila eliminacija onoga što je on nazvao rasporedivim uzorcima varijacije, u cilju sprečavanja inferiornih proizvoda u budućnosti.
Statistička kontrola kvaliteta, koju je kasnije prihvatio i doradio Edvard Deming, se:

1) Usresređuje na proizvod;
2) Na osnovu uzorka statistički zaključuje o celoj seriji; 
3) Sprovodi se u toku proizvodnog procesa;
4) Oslanja na obuku osoblja i profesionalan pristup.



Šuhartov dijagram



недеља, 07. фебруар 2016.

Business model canvas - Moderno definisanje biznis modela.

Pogledajte dva kratka, ali veoma informativna video snimka koji će vas uputiti u osnove i suštinu Business Model Canvas-a.








Putem ovog linka možete preuzeti obrazac za Business Model Canvas:

Da li znate ko je Denis Riči? I zašto ne znate?

Denis Riči (9.9. 1941 ‒ 8.10. 2011.)

Uglavnom svi znaju ko je Stiv Dzobs i ko je Bil Gejts, čak i oni koji ne koriste njihove izume. Ova imena se pominju svakodnevno i povezuju se sa najvećim izumima u svetu računara i programiranja. Međutim, malo je onih koji znaju ko je Denis Riči.
Denis Riči je jedan skromni američki informatičar, čija je karijera ispunjena velikim izumima, nagradama i priznanjima. Dok se veličaju Stiv Dzobs i Bil Gejts, Denis pada u senku koju nije nimalo zaslužio. Štaviše, Denisov programski jezik C je osnova svih daljih izuma i inovacija.
Svoju karijeru proveo je radeći za Bell Labs. Dobitnik je Tjurningove nagrade 1983, Hamingove medalje 1990. i Nacionalne medalje za tehnologiju Sjedinjenih Američkih Država 1998. godine. 

Riči se smatra jednim od utemeljivača i pionirom modernog računarstva, čija su rešenja i inovacije profilisale svet u kom živimo. 

Vizionar o kome ćete malo čuti, a bez koga danas verovatno ne biste čitali ovaj blog na ovaj način.
Riči je poznat kao idejni tvorac programskog jezika C, koji je i dan-danas u širokoj upotrebi i predstavlja jedan od osnovnih stubova modernog računarstva. Kooutor je i prve knjige o ovom programskom jeziku Programski jezik C, najpopularnije i, prema mnogima, najbolje knjige o C-u. Pored C-a, Riči je koautor operativnog sistema UNIX (predlažemo Vam da pogledate snimak o istoriji UNIX-a), na čijim su osnovama nastali operativni sistemi koji su danas u upotrebi na svim platformama (GNU/Linux, Mac OS X, iOS, Android). 

Riči je preminuo 2011. godine, ali je vest o njegovoj smrti ostala u senci smrti Stiva Džobsa.