среда, 16. март 2016.

Prvi automobil Henrija Forda



Henri Ford - Istorija uspeha.


Krajem 1892. godine, Henri Ford je uspeo da konstruiše svoja prva kola. Mada, zbog raznih otežavajućih okolnosti, on je odlučio da ih na putu isproba tek u proleće 1893. 

O tim danima Henri Ford je ostavio zabeleške: 

‚‚Te godine sam se dao u konačno pronalaženje načina, kakve cilindre da stavim u moj prvi automobil. Došao sam na ideju da bi bilo najbolje da ih napravim od jedne cevi koju sam pozajmio od parne mašine, koju sam prethodno kupio. Kada sam sve to završio, došao sam do saznanja da su ta dva cilindra proizvodila ukupno oko 4 konjske snage. Snaga je bila prenošena na drvenu transmisiju preko jednog kaiša, a od drvene transmisije ka zadnjoj osovini putem jednog lanca. Ta moja prva kola su mogla da ponesu samo dve osobe. Kola su imala samo dve brzine, jedna za 16, a druga za 32 kilometra na čas. Menjao sam brzine uz pomoć premeštanja kaiša, za šta sam koristio jednu manju polugu. Automobil nije mogao ići unazad. Brzine sam mogao birati štelovanjem jačine gasa, ali ne preko 32 kilometra na čas. Točkovi su bili uzani, kao na biciklima (velosipedima), ali malko deblji i jači. Paljenje sam vršio električnom varnicom. Svoju prvu pokretnu mašinu sam isprva hladio na vazduh, ali pošto sam video da se previše greje, ugradio sam joj vodeno hlađenje, tako što sam oko motora postavio jedan vodeni omotač u koji je voda pristizala iz zadnjeg dela tj. iz manjeg rezervoara. Međutim, imao sam i jedan problem u vezi sa ponašanjem mojih kola na krivinama. Razmišljao sam o tome i došao do zaključka da bi mi bio potreban jedan uređaj koji bi mi omogućio postizanje različitih brzina na svakom od zadnjih točkova. Tada nisam odmah mogao pronaći rešenje za to, ali sam se dao u intenzivnije oglede da bih svoj prvi automobil još više usavršio i napravio ga praktičnijim...''


Koliko god da je Henri Ford napredovao i postigao da uradi ono što niko pre njega nije učinio, troškove svojih istraživanja plaćao je porodičnom ušteđevinom. Henri Ford je u teškim trenucima imao pored sebe vernog druga u liku svoje supruge, koja ga je uvek bodrila da istraje. Treba napomenuti, da u to vreme nije postojala ponuda ni potražnja automobila. Na celoj zemaljskoj kugli, u to vreme se smatralo spektakularnim da bi neko mogao proizvesti kola koja bi se pokretala bez živih konja.  Ford je bio uporan. Kada je svoj prvi automobil pokazao publici, ona se našla u čudu. Tada se javilo više fabrikanata koji su bili voljni da po prototipu Henrija Forda počnu da prave automobile. 

O tome Ford u svojim zabeleškama kaže:


‚‚Čudan je bio narod. Ta publika je videla u mojim budućim automobilima samo igračke za svoju dokolicu, čak nije ozbiljno ni shvatala pojavljivanje mojih kola. Publiku je mogao da zaintrigira samo čudesno živ i brz automobil. Shvatio sam da je upravo to način da me shvate. Tada sam, iako u dnu duše nisam bio za to, spremao svoje automobile za ono što publika želi, a to su – trke. Zbog svega toga se puno izgubilo na razmišljanjima o dobrom automobilu, a dalo se u razmišljanje o brzom automobilu.''


Нема коментара:

Постави коментар